novo

Nedostatak prakse i slaba povezanost sa tržištem glavni nedostaci obrazovnog sistema

Nedostatak praktičnog rada i slaba povezanost sa tržištem rada glavni su nedostaci crnogorskog obrazovnog sistema, kažu naučnici Mališa Vučinić i Trifun Savić, koji već godinama rade u poznatom francuskom institutu Inria.

Uslovi za naučno istraživanje u Institutu su odlični, za razliku od Crne Gore gdje im je najveći problem predstavljala administracija i komplikovane procedure.

Nakon studija na crnogorskom Elektrotehničkom fakultetu Mališa Vučinić, obrazovanje je nastavio u Evropi i Americi, a ono što, kaže, razlikuje studije u Crnoj Gori i u inostranstvu je praksa.

„Studenti koji završe Elektrotehnički fakultete stiču kvalitetno znanje, osobine upornosti, istrajnosti ali im fale praktično znanjen tehnologija na kojem će raditi jednom kada se zaposle“, ističe Vučinić.

To je zapažanje i Podgoričanina Trifuna Savića koji je nakon završenog Elektrotehničkog fakulteta upisao doktorske studije na Sorboni. Zato donosiocima odluka poručuje da bolje uvežu obrazovanje i tržište rada.

„Za jednog inžera je potrebno da ima iskustvo u radu sa stvarnim predmetima i uređajima. Ja bih rekao postoji taj nedostatak sprege između Fakulteta i privrede, gdje bi svršeni studenti imali praksu“, ističe Savić.

Savić i Vućinić radili su kratko i u Crnoj Gori,a sada su kolege – naučnici istraživači na poznatom francuskom institutu Inria.

Kad podvuku crtu, kažu uslovi za naučno istraživanje kod nas i u Francuskoj ne mogu se porediti.

„Nabavka opreme je bila veoma veoma teška u Crnoj Gori. Jer sva ta administracija kroz koju ste trebali da prođete da bi nabavili jedan dio opreme je bila dugotrajna što ovdje nije slučaj gdje mi na dnevnom nivou imamo mogućnost da odmah dobijemo opremu, i sve što nam treba za naš rad, zaključuje Savić.

„Administracija je mnogo jednostavnija nego što je to slučaj u Crnoj Gori što je meni bilo jedno iz najupočetljivih iskustava iz Crne Gore ta kompleksnost administracije da bi se došlo do jednog vrlo jednostavnog resursa i samim tim mogu da kažem da mi odje sve ide mnogo lakše“, isiče Vučinić.

Vučinić i Savić kažu nijesu planirali da odu iz Crne Gore, ali zbog iskustva koje su stekli tvrde da se nijesu pokajali.

Ipak, svo to iskustvo željeli bi jednog dana da primijene u našoj državi, a do tada vjeruju i da će uslovi za nauku i istraživanje u Crnoj Gori biti unaprijeđeni.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

%d bloggers like this: