Све више празних клупа у стручним школама: Бројеви који упозоравају

Црногорски образовни систем суочава се са наставком забрињавајућег тренда раног напуштања средњег стручног образовања. Подаци за школску 2024/25. годину показују да је 992 ученика напустило школовање, што представља 5,26 одсто укупно уписаних. Још озбиљнији је податак да се 643 ученика, односно 3,41 одсто, ни у средњој школској 2025/26. години није се вратила у образовни систем – што се сматра реалном стопом осипања.

У поређењу са претходном школском 2023/24. годином, када је школа напустила 846 ученика (4,73 одсто), а ван система остало њих 547 (3,06 одсто), јасно је да проблем не само да траје, већ се и продубљује. Бројеви расту, а тренд је негативан, наводи се у  Анализа раног напуштања средњег стручног образовања, школска 2024-25.

Ова анализа открива да је искључење из школе и даље доминантан узрок раног напуштања образовања. Током 2024/25. године из система је искључено 800 ученика (4,24 одсто), а 512 њих (2,72 одсто) није се вратило у школу ни наредне године.

Ови подаци указују на озбиљне изазове у управљању изостанцима, дисциплинским поступцима и пружању правовремене подршке ученицима у ризику – истиче се у Анализу.

Самовољно се из школе исписало 84 ученика, док се 56 њих није вратило у систем. На захтјев родитеља или старатеља школовање прекинуло је 77 ученика, од којих је 49 трајно остало ван образовања. Ови разлози указују на снажан утицај породичних и индивидуалних фактора.

Мањи, али континуирано присутни разлози укључују пресељење у иностранство (17 ученика), ступање у радни однос (осам ученика), као и ступање у брачну заједницу (један ученик). Забиљежен је и један смртни случај. Иако бројчано мали, ови разлози осликавају шири друштвено-економски контекст у којем функционише средње стручно образовање.

Родна структура јасно показује да су дјечаци знатно угроженији: 755 дјечака (76 одсто) напустило је образовање, у поређењу са 237 дјевојчица (24 одсто). Сличан однос забиљежен је и међу онима који се нису вратили у систем – 74 одсто дјечаци, наспрам 26 одсто дјевојчица.

Посебно забрињава ситуацију у образовним програмима ИИИ нивоа (трогодишња занимања). Њих је напустило 503 ученика, што чини 11,70 одсто уписаних, док је у програмима ИВ нивоа школовања прекинуло 489 ученика (3,36 одсто). Од ученика ИИИ нивоа, 347 се није вратило у систем, док је код ИВ нивоа тај број 296. Ови подаци потврђују да су трогодишњи програми далеко ризичнији када је ријеч о раном напуштању школовања – пише у Анализи.

Анализа по разредима показује да се највећи број ученика „губи” у трећем разреду – 315 ученика (6,69 одсто), али иу првом разреду, где је школа напустила 284 ученика (5,02 одсто). У другом разреду образовање је прекинуло 247 ученика, док је у четвртом разреду забиљежен најмањи, али и даље забрињавајући број – 146 ученика.

Посебно алармантан податак је да се сви ученици који су напустили четврти разред нису вратили у систем образовања, док се из трећег разреда није вратило 236 ученика. То, додаје се у Анализу, указује на висок ризик трајног испадања из система управо у завршним фазама школовања.

Иако је стопа осипања од 3,41 одсто и даље испод циљних вредности од 10 одсто дефинисаних Европском стратегијом, растући тренд јасно упозорава да проблем захтева хитну и системску реакцију. Стручњаци упозоравају да без снажнијих превентивних мјера и правовремених интервенција, број младих без квалификација може да се настави.

Позитивну улогу у раном препознавању проблема има МЕИС систем, који омогућава прецизно праћење изостанка и успеха ученика, чиме се школама даје алат за благовремену реакцију кроз саветовање и индивидуалне планове подршке.

Међу значајним препорукама су развој програма превенције осипања, јачање сарадње са родитељима, унапређење трогодишњих образовних програма, већа социо-емоционална подршка ученицима, као и промоција образовања као друштвене вредности. Посебан фокус треба усмјерити на дјечаке, ученике ИИИ нивоа и критичне разреде – први и трећи.

Закључује се да је проблем раног напуштања средњег стручног образовања у Црној Гори захтева координисан, мултидисциплинаран и дугорочан приступ. У супротном, цена ће платити не само образовни систем, већ и друштво у целини.

izvor:cetinjskilist.me

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back To Top