Иако се о томе говори годинама, питање одласка младих из Црне Горе и даље остаје једно од најосјетљивијих друштвених тема.Разлози који се најчешће помињу у јавном простору односе се на трагу за стабилнијим запослењем, већим плаћама и предвидљивим системом.Према подацима објављеним у ранијим истраживањима домаћих и међународних институција, значајан дио младих изражава спремност да напусти земљу уколико се укаже прилика за посао или наставак школовања у иностранству. Тај тренд се, према доступним анализама, није битно променио последњих година, а како се држава приближава Европској унији за очекивати је да се тај тренд настави.Демограф Мирослав Додеровић рекао је раније за Дан да кризни догађаји у Црној Гори подстичу исељавање, а према његовим ријечима, држава не чини ништа како би се тај тренд зауставио.Између наде и реалностиМноги млади истичу да своју будућност не виде нужно ван Црне Горе, али да често немају јасну перспективу у постојећим околностима. Недостатак прилика за запослење у струци, ниска примања и осећај да се напредовање не заснива увек на знању и раду, фактори који се најчешће наводе у јавним дебатама.Истовремено, одлазак из земље носи и низ изазова – од прилагођавања новој средини, до губитка породичне и друштвене подршке. Управо због тога, дио младих остаје „на раскрсници“, одлажући одлуку и тражећи алтернативу унутар земље.– Погоршање економске и социјалне ситуације и несигурности биће главни окидачи за одлазак младих. Наша економија не може да апсорбује вишкове и оптерећења је структуралним проблемима. Резултати из туризма су проблематични, тако да ће се економска криза наставити, а млади ће отићи пут Европе, вјероватно чак и интензивније него прије. Не виде да у Црној Гори могу да се афирмишу и бјеже од сиромаштва- казао је Додеровић.Дугорочне последицеОдлазак радног способног и образованог становништва има шире друштвене и економске последице.Опширније на веб сајту:
izvor:bjelopoljskiportal
