У животу сваки човјек наилази на препреке које га спутавају. Препреке могу бити различите, а једна од њих је расна дискриминација. Колико год тај проблем припадао прошлости, не смијемо га заборавити, нити мислити да је потпуно искоријењен. Како кроз историју, тако, нажалост, и данас, у свијету постоје људи који се боре за нека од својих права – за сигурност под ведрим небом.
Од најранијих времена људи су се удруживали и насељавали одређена подручја и ширили своју културу. Тако су временом настали градови, а затим и моћне империје које су обиљежиле једно одређено вријеме. Култура је управо била орјентисана и према њиховим вјеровањима. Своја царства представљали су у пуном сјају и раскоши, док су остале области посматрали као пријетњу која је реметила развој њихове цивилизације, али и као могућност за проширење територије… Историја наводи примјере о борби људи за остварење својих права, о различитим видовима дискриминације, међу којима је и расна дискриминација.
Данас су све расе заступљене широм свијета. У свакодневном животу истичу се вриједности као што су толеранција, једнакост и поштовање, али да ли можемо бити потпуно спокојни? Да ли то значи да расна дискриминација припада само прошлости? Да ли у савременом друштву има одбојности и непотребне дистанце од људи друге расе? Да ли су прошла времена када су се људи одређене боје коже називали непримјереним именима? Питања су за све нас, а без одговора на њих нема стварног развоја човјечанства.
Зато је важно борити се против расне дискриминације. Омогућити сваком појединцу да оствари своја права је циљ савременог друштва. У свијету постоји Међународна конвенција о спречавању свих облика расне дискриминације у којој се наводи да: ,, … се израз ,,расна дискриминација” односи на свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства које се заснива на раси, боји, прецима, … поријеклу који имају за циљ или за резултат да наруше или компромитују признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, права човјека и основних слобода у, економској, социјалној … или у свакој другој области јавног живота.“ Свијет остаје младим генерацијама на којима је да грешке из прошлости не понове. Средина утиче на развој њихове личности. Млади треба да имају перспективу постављену на правилном васпитању, развијању свијести за заједништвом, поштовању разлика и важности образовања како би били и остали на правом путу. Изучавање друштвених прилика и познавање свјетске историје младима ће помоћи да правилно расуђују и формирају своје мишљење које ће бити важно, не само за њих, већ и за генерације које тек долазе. Потребно је да млади правилно развијају ум и критичко мишљење и да све аномалије у друштву уоче и укажу на њих. Њихов глас је од пресудне важности за даљи развој друштва. Одрасли морају уважити глас младих уколико се млади удруже и аргументовано заступају своје мишљење.
Важно је прихватити различитости, разумјети их и тежити ка једнакости и равноправности. Величина човјека огледа се у пруженој руци, у стварању мостова, у разумјевању. Много тога можемо научити једни од других, без обзира на боју коже и на оно што носимо у себи по рођењу. Зато никада не треба да престанемо да градимо мостове. Они су наш залог за будућност. То је Иво Андрић лијепо примијетио и забиљежио: ,,Све је на свету мост … и осмех, и уздах, и поглед. Све на свету жели да буде премошћено, да се нађе друга обала, то је тежња да се људи и чују и гледају, и слуте и препознају, дозивају и призивају са обале на обалу.“
Ауторка Милица Војиновић
