Nasilje predstavlja oblik destruktivnog ponašanja u kojem osoba koristi moć ili dominaciju nad drugima kako bi ispunila svoje potrebe, izrazila frustraciju, ili kontrolisala ponašanje druge osobe. Dato ponašanje možemo definisati kao svaku svesnu ili nesvesnu akciju pojedinca ili grupe koja ima za cilj naneti fizičku, emocionalnu, psihološku, ili čak socijalnu štetu drugoj osobi ili grupi. Prema kontekstu u kome se dešava nasilno ponašanje možemo klasifikovati na: porodično ili domaće nasilje, nasilje u partnerskim odnosima, nasilje u školama (vršnjačko nasilje ili bullying), radno nasilje ili mobbing, digitalno ili sajber nasilje, nasilje u zajednici ili javnim prostorima, institucionalno nasilje, etnonacionalno i religijsko nasilje, političko nasilje.
Imajući u vidu značaj porodice, ne samo u životu pojedinca već i šire društvene zajednice pažnju će mo posvetiti porodičnom nasilju, pri čemu ne zanemarujemo štetnost i drugih oblika nasilnog ponašanja po pojedinca i društvo.
Nasilje u porodici je kompleksan problem gdje se nasilničko ponašavanje dešava između članova porodice ili osoba koje dijele zajednički životni prostor. Porodično nasilje može se klasifikovati u različite vrste, koje obuhvataju fizičko, emocionalno, psihološko, seksualno, ekonomsko i verbalno nasilje. Fizičko nasilje uključuje udarce, guranje, udaranje, gušenje, korišćenje oružja ili bilo koju drugu fizičku radnju koja nanosi povrede ili bol žrtvi. Emocionalno i psihološko nasilje se odnosi na manipulisanje osećanjima žrtve, izlaganje konstantnim kritikama, ponižavanju, pretnjama, zastrašivanju, izolovanju od drugih ljudi, ili omalovažavanju. Seksualno nasilje u porodici može obuhvatiti prisilni seksualni odnos, seksualno zlostavljanje, silovanje, ili bilo koji oblik seksualnog ponašanja koji je nepoželjan i nametnut od strane nasilnika. Ekonomsko nasilje podrazumeva kontrolisanje finansijskih resursa kako bi se žrtva držala u zavisnosti i oslabio njen osećaj nezavisnosti. Verbalno nasilje uključuje upotrebu uvreda, vređanja, pretnji, ruganja ili riječi koje ponižavaju ili vrijeđaju žrtvu.
Pojava nasilja u porodici je složen problem na koji utiče kombinacija individualnih, porodičnih, društvenih i kulturnih faktora. Individualni psihološki faktori koji utiču na pojavu nasilja u porodici odnose se na obrasce ponašanja i zdrastveno stanje samog nasilnika. Mnoge osobe koje su u djetinstvu bile svjedoci nasilnog ponašanja kasnije u životu razviju obrasce ponašanja gdje nasilje postaje način rešavanja konflikata i date traume iz djetinstva oblikuju percepciju porodičnih odnosa. Kod osoba koje su počinioci nasilničkog ponašanja često su prisutne promjene u raspoloženju u vidu prisustva depresivnog, anksioznog raspoloženja, poremećaja ličnosti i zloupotrebe alkohola i droga.
Porodična dinamika igra ključnu ulogu u nastanku porodičnog nasilja, a nezdravi odnosi i komunikacija često stvaraju okruženje koje pogoduje nasilju. Nedostatak emocionalne bliskosti, problemi u komunikaciji i narušeni odnosi mogu dovesti do situacija u kojima se konflikti ne rešavaju konstruktivno, već nasiljem. Takođe, u vezama gde postoji velika ekonomska ili emocionalna zavisnost jednog partnera od drugog, rizik od nasilja se povećava. Nasilnik može koristiti nasilje kao način kontrole i dominacije kako bi održao osećaj moći, čime stvara neravnotežu moći u porodici i koristi nasilje kao sredstvo za očuvanje vlastite kontrole nad partnerom ili drugim članovima porodice.
Društveni i kulturni faktori igraju značajnu ulogu u stvaranju i održavanju porodičnog nasilja. Patrijarhalne norme i rodni stereotipi, koji su prisutni u društvima sa jakim patrijarhalnim vrednostima, često indirektno podržavaju nasilje jer muškarcima pripisuju dominantnu ulogu u odnosima, a žene se često tretiraju kao podređene. Takođe, u zajednicama gde je nasilje društveno prihvatljivo ili se smatra “privatnom stvari”, žrtve su manje sklone da prijave nasilje, dok počinioci mogu osećati manju odgovornost za svoje postupke. Pored toga, socioekonomski stres, poput siromaštva, nezaposlenosti i finansijskih pritisaka, često povećava nivo stresa unutar porodice, što može doprineti nasilnom ponašanju kao načinu za izražavanje nezadovoljstva ili frustracije.
Uticaj medija i društvenih mreža na porodično nasilje je značajan, jer ekscesivno prikazivanje nasilja u filmovima, serijama i na društvenim mrežama može normalizovati nasilno ponašanje, stvarajući percepciju da je nasilje prihvatljiv način rešavanja sukoba. Ovakvi medijski sadržaji mogu smanjiti osetljivost na nasilje, čineći ga manje prepoznatljivim i ozbiljnim. Takođe, društveni pritisci izazvani idealizovanim slikama koje se često viđaju na društvenim mrežama, poput savršenih porodica ili života bez problema, mogu izazvati frustracije i nezadovoljstvo. Ovaj pritisak može povećati napetost unutar porodice, izazivajući konflikte koji u nekim slučajevima mogu dovesti do eskalacije nasilja.
Sprječavanje porodičnog nasilja i pružanje adekvatne pomoći žrtvama ključno je za stvaranje sigurnog i zdravog okruženja za sve članove porodice. S obzirom na složenost faktora koji utiču na pojavu nasilja, važno je primeniti sveobuhvatan pristup koji uključuje edukaciju, pravnu zaštitu, psihološku podršku i društvenu svest. Takođe, podrška žrtvama nasilja, kao i proces rehabilitacije počinilaca, mogu značajno doprineti smanjenju nasilja u porodici i omogućiti prepoznavanje i rešavanje problema na vreme. Kroz zajedničke napore zajednice, institucija i pojedinaca, možemo stvoriti društvo koje ne samo da prepoznaje, već i efikasno reaguje na porodično nasilje, čime se doprinosi jačanju porodičnih veza, zaštiti žrtava i smanjenju društvenih posledica nasilja.
U tom smislu, važno je kontinuirano raditi na razbijanju društvenih tabua i normi koji opravdavaju nasilje, kao i promovisati kulturu nenasilja i poštovanja među svim članovima društva. Samo kroz zajedničke napore možemo stvoriti uslove za zdraviji i bezbedniji život svakog pojedinca.
Danilo Milikić
psiholog
