Pitali smo Nikšićane da li volontiraju i šta ih motiviše da se uključe u aktivnosti od javnog značaja. Odgovori su bili različiti od snažne podrške volonterizmu do priznanja da svakodnevne obaveze ostavljaju malo prostora za angažman.
Prvo smo sreli Luku (27), koji kaže da volontira povremeno, uglavnom u humanitarnim akcijama.
„Lijep je osjećaj kad znaš da si doprinio nečemu korisnom,” rekao je on.
Nedaleko od njega zatekli smo Mariju (33), koja nam je kazala da bi rado volontirala, ali joj svakodnevne obaveze to otežavaju.
„Voljela bih više da se uključim, ali nekad jednostavno ne stignem,” dodala je ona.
Zatim smo razgovarali sa Jelenom (22), koja volontira već nekoliko godina.
„To mi je važno. Stekla sam prijatelje, iskustvo i osjećaj da radim nešto dobro,” istakla je ona.
Na Trgu smo razgovarali sa Nemanjom (45), koji kaže da ne volontira.
„Nisam protiv toga, ali mi prioriteti trenutno ne dozvoljavaju da se posvetim tome,” rekao je on.
Potom smo sreli Ivanu (38), koja učestvuje u akcijama kada god se ukaže prilika.
„Ne možeš promijeniti svijet, ali možeš nekome uljepšati dan to je dovoljno,” kazala je ona.
U blizini parka razgovarali smo sa Petrom (31), koji ističe da je ranije volontirao, ali sada rjeđe.
„Ranije sam bio aktivniji, sad manje, ali i dalje mislim da je važno,” rekao je on.
Na kraju smo razgovarali sa Verom (45), koja volontira dugi niz godina.
„To je dio mene. Osjećam se korisno,” naglasila je ona.
Većina anketiranih Nikšićana ima pozitivan stav prema volonterizmu, ali stepen angažmana zavisi od vremena i životnih obaveza.
izvor: mladiniksica.me
